Mićko „skida” vođe kao od šale

Dragoljub Ljubičić Mićko o političarima koje je imitirao, reklamama, TV planovima: Imam buljuk novih ideja, ali pretvaranje toga u finalni proizvod je težak i odgovoran posao

ŠTA je zajedničko Titu, Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Koštunici i Aleksandru Vučiću? Moć, pol, funkcija i jedan čovek koji ih je sve "skinuo". Taj čovek nam se poslednjih sedam godina, koliko je prošlo od njegovog autorskog serijala "Pozovi M ili će on tebe", daje na kašičicu. Uprkos malim dozama, i dalje ga nazivaju jednim od najboljih - imitatora, satiričara, poznavalaca našeg mentaliteta.

Smejali smo se i ove godine dok je kao terapeut nastavio da nam objašnjava "One stvari", ali i kada je nakratko ponovo postao najmoćniji čovek u Srbiji. Na pitanje da li se on više smejao ili svađao sa televizorom gledajući televiziju 2013, Dragoljub Ljubičić Mićko odgovara:

- Ove godine sam se zabavljao gledajući neke domaće programe, što mi se dugo nije dogodilo. Tu, pre svega, mislim na "Tvoje lice zvuči poznato", ali i na "24 minuta sa Zoranom Kesićem". Čestitke njemu i sjajnoj ekipi "Njuz neta" kao koscenaristima. Tu su još i Neletova serija "Nadrealna TV", ali i Kojin "Šou svih vremena", kao sasvim različiti, ali svakako potrebni formati u okviru domaće televizijske produkcije. I da, moram da spomenem "Državni posao", odlični su.

* Jedan od upečatljivih TV događaja 2013. je vaša imitacija Aleksandra Vučića u serijalu "Nadrealna televizija". Šta mislite - da li mu se svidela?

- Ovde se stalno priča o nekoj demokratiji, o slobodi reči, misli i svih mogućih opredeljenja: seksualnih, političkih, verskih. Hoću da kažem da je manje važno da li se to njemu svidelo ili ne, nego da li je to naišlo na prepoznavanje u delu naroda do čijeg mišljenja i ukusa držim, da li je poslužilo svojoj humorističko-satiričnoj svrsi, a da nije otišlo u vređanje, ili, daleko bilo, veličanje ličnosti. On trenutno jeste najupečatljivija, a moglo bi se reći i najmoćnija ličnost na javnoj političkoj funkciji, pa mora da računa i sa najvećom medijskom i svakom drugom usredsređenošću na ono što govori i radi.

* Postoji li nešto što je zajedničko svim političarima koje ste imitirali?

- Da. U jednom trenutku njihovo neposredno okruženje počinje da ih se plaši, ali i da ih "eksploatiše". To je momenat kad počinju i u njihovoj odsutnosti da ih zovu "šefe", da ponavljaju i prepričavaju njihove reči i postupke, da ih tumače na svoj način, a oni najfanatičniji iz njihovog okruženja i da ih imitiraju. Ne gledajte me tako, ja nisam iz njegovog okruženja. (smeh)

* Posle toliko "skinutih" političara, postoji li šansa da postanete jedan od njih? Na čelu kog ministarstva biste najviše voleli da se nađete?

- Ako me vidite kako se kandidujem za neku političku funkciju, znajte da sam pomerio pameću. A ovde bi se isplatilo osnovati "Ministarstvo za razvoj i promociju društveno-političko-ekonomskih gluposti", jer je ono jedino za koje pouzdano znam da bi non-stop radilo punom parom i sa velikim uspehom.

* Zahvaljujući "Šouu svih vremena" vratili ste se u 1989. godinu. Kako ste se osećali?

- Kao neko sa 27 godina, koliko sam tada imao. Nemam posebnih emocija vezanih za tu godinu, osim možda toga što sam, predosećajući nešto ružno, iskoristio priliku da se svojim "jugom" sa još dva dugara tog leta provozam od slovenačkog, preko hrvatskog, do crnogorskog primorja i da u svakom lepšem mestu ostanem dan-dva. To posle više nije moglo da se uradi godinama.

* Da li ste kroz predstavu "One stvari" uspeli da umanjite seksualno i političko nezadovoljstvo Srba?

- Nadam se, jer uvek izgledaju veoma zadovoljni dok im radim "One stvari".

* Može li u Srbiji da se živi od radio reklama?

- Ako ih radite dovoljno dugo, maštovito, temeljno i stručno, kao mi u "Timu talenata", izvin'te na samoreklamiranju, pa se posle ispostavi da te reklame imaju itekakvu tržišnu efikasnost, onda može. Ali ljudi bi trebalo da shvate da može da se živi od svega čemu posvetite svoj talenat, dovoljno vremena i energije i pristupite tome predano, ozbiljno i profesionalno. Talenat je tu samo preduslov, nije dovoljan, ali je nešto što vas čini posebnim, jedinstvenim. Kad to posle spojite sa radom i trudom, ispadne da od svega čemu tako temeljno pristupite može da se živi čak i ovde.

* Šta bolje prodaje proizvod - humor ili šok?

- Šokantno dobar humor! Ne postoji bolji komunikacijski ton za prodaju bilo čega od duhovitosti. Naravno da to uopšte ne znači da sve mora da bude urnebesno smešno, ali da je dobro da svaka komunikacija kojom se nešto prodaje ima u sebi duhovitosti, tačnije - duha, to je činjenica.

* Kada biste pravili reklamu za Srbiju kojom želimo da privučemo potencijalne investitore, na šta biste se fokusirali?

- Delimično sam vam na to i odgovorio kada sam spomenuo "Ministarstvo za razvoj i promociju društveno-političko-ekonomskih gluposti". Ali, nažalost, priznajem da ima još toga u ovoj zemlji u šta bi se nekome ko, recimo, ne bi imao ni obzira ni skrupula, veoma isplatilo da ulaže: u dalji razvoj kako totalne, tako i funkcionalne nepismenosti, u podržavanje i širenje nekvalitetnog obrazovanja, u promociju medijskog prostakluka i neukusa, kao i u strateško neulaganje u bilo kakvu ljudsku i civilizacijsku vrednost. Zvuči sumorno, je l'? E, pa prvi ste pitali...

* Pre dve godine rekli ste da imate televizijske planove, pa čak i skice za mozaički šou-program, ali nikako da se steknu neophodni uslovi za realizaciju. Jeste li sada bliže ili dalje od povratka na televiziju?

- Skice su i dalje tu, i buljuk novih ideja, ali pretvaranje toga u finalni proizvod je težak i odgovoran posao, barem ga ja tako doživljavam. A ja ipak ne živim od toga, nego imam i tu svoju firmu koju sam pažljivo gradio, koja lepo radi i koju ne bih da zapostavim zbog nedovoljno dobro osmišljene i izvedene TV avanture. Previše sam perfekcionista da bih ušao u bilo šta što mi zamiriše na amaterizam i površnu organizaciju.