Thinkstock
Kontakt sa virusima, bakterijama i ostalim mikroorganizmima nije moguće izbeći, ali, kada znate nešto više o tome kako se oni razmnožavaju i prenose, možete da smanjite rizik od prehlade, koja odrasle pogađa tri puta, a decu do pet puta godišnje:
Bolest iz tastature: Veća je šansa da se zarazite klicama sa tastature, ili sa kvake, nego preko upotrebljene maramice. Kapljice virusa koje padnu na tkaninu ili papirnu maramicu neutrališu se zbog vlage. Ali ako padnu na staklo, plastiku, metal, veća je šansa da ćete „pokupiti“ klice i razboleti se. Virusi na takvim površinama mogu da prežive čak 18 sati. Studija iz 2007. pokazala je da su ispitanici koji su dirali kvake, prekidače i telefone zaražene virusima u 60 odsto slučajeva preuzeli klice, a 30 odsto njih se zarazilo u roku od 18 sati.
Vežbanjem protiv prehlade: Istraživanje na Univerzitetu Apalačijan pratilo je aktivnosti i kretanje više od 1.000 odraslih ljudi tokom jeseni i zime i pokazalo da su zarazama manje podložni oni koji redovno vežbaju čak pet dana sedmično. U to se ubraja brzo hodanje, a autor studije David Si Niman smatra da se vežbanjem aktivira imuni sistem i brani organizam od klica.
Med kao preventiva: Od mnogobrojnih kućnih lekova koji pomažu ublažavanje prehlade, jedino je med dobio i naučni dokaz. Studija iz 2010. objavljena u magazinu „Pedijatriks“ kaže da med može da ublaži noćni kašalj dece starije od jedne godine.
Pijte više mleka: Iako se prilikom prehlade preporučuje čaj, mleko zapravo može da pomogne ozdravljenje zahvaljujući vitaminu D koji daje više energije. Vitamin D podstiče rast ćelija i pomaže da imuni sistem radi preventivno i spreči razbolevanje. Ko ne voli mleko, vitamin D može da dobije iz ribe poput sabljarke, lososa i tune ili iz soka od pomorandže.
Objavi komentar